Свето Писмо Старог и Новог Завета – Милин/Чарнић – кожни повез

Нови превод Старог Завета после готово 150 година.

Професор др Драган Милин први пут је са старојеврејског оригинала превео на српски све старозаветне књиге, које је на наш језик 1867. превео Ђура Даничић, и то са латинског предлошка.

Ђура Даничић нам је у костима, каже професор Светог писма Старог завета у пензији протојереј-ставрофор Драган Милин. Даничићев превод Старог завета чита се од 1867, када је објављен, и доскора је био готово једини на српском језику. Превод Старог и Новог завета Луја Бакотића из 1933. никада није ни изблиза толико заживео и освојио толику популарност.

Девет година је било потребно професору Милину, врсном познаваоцу старојеврејског, да ову фактографију промени и донесе нови превод библијског текста на нашем језику. Безмало деценију, на позив Библијског друштва Србије, професор др Драган Милин преводио је Стари завет, и то са старојеврејског оригинала (Даничић је преводио са латинског предлошка), а тај посао недавно је окончан објављивањем његовог превода Старог завета, првог на српском језику преведеног са старојеврејског.

У разговору за „Политику”, проф. др Милин објашњава да је за превод користио Библију Штутгартензију (Библиа Хебраица Стуттгартенсиа), издање из 1997, чији текст сматра најприближнијим оригиналу, а уз њу је користио још два-три добра речника, посебне анализе на немачком језику сваке старозаветне књиге и сваке речи у њима, у ком је падежу и шта означава, док је паралелно читао девет превода Старог завета на друге језике: грчки, латински, црквенословенски, руски, енглески, немачки, француски, два хрватска. И наравно – српски, Ђуре Даничића. Окружен са неколико десетина књига, проучавајући сваку реч, прво како је записана у старојеврејском, па како је протумачена и анализирана у фуснотама и анализама, а затим и како је преведена на неки од девет језика, професор Милин је, како истиче, не само преводио већ и рестаурисао текст.

– Сваки дан сам радио отприлике једну страницу или једну главу и за то време нисам знао ни да ли сам ожењен, ни да ли имам децу, ни где сам нити ко сам. То је био тако напоран рад – каже наш саговорник.

Објашњавајући свој преводилачки кредо, професор Милин наглашава да у преводилаштву Библије постоје оригинални преводи, они који теже да буду што вернији изворним текстовима, и популарни преводи, они који настоје да се приближе укусу савременог читаоца и који су, условно говорећи, слободнији. Професор Милин определио се за први приступ.

– Пошто немамо ниједан до сада превод са старојеврејског, сматрао сам да овај треба да буде што ближи оригиналу. Трудио сам се да прикажем стил старог писца, а не да га осавременим како би мом читаоцу било лепше. Зато су ту препознатљиви плеоназми и таутологије: а он одговарајући отвори уста своја и рече говорећи, што би данас било само – а он одговори. Али, задржао сам онако како је написано, желећи да прикажем стил старог писца. Такође, као теолог, верујући човек, с каквим правом могу да избацим или убацим неке речи – наводи проф. др Милин.

Колико год било тешко превести неке речи са старојеврејског на српски, језике удаљене вековима, професор Милин открива да не воли неологизме, измишљене речи, иако су их и Вук Караџић, преводећи Нови завет, и Ђура Даничић сковали више десетина за потребе својих библијских превода.

– И ја сам морао на неколико места да измислим нове речи. Рецимо, у једном моменту Аврамов слуга хоће да обдари изабраницу коју хоће да венча. Код Даничића пише да јој даје златну верижицу, некакав златни ланчић. Међутим, када сам ту реч узео у јеврејском речнику видео сам да је то нешто посебно, погледао девет превода, у осам је погрешно преведено, једино су Немци узели тачан превод: алка у носу. Ако већ постоји наушница, наруквица, одскора и наногица, онда и ја могу да кажем наносница – прича професор Милин.

Не крије да веома воли превод Ђуре Даничића, да и данас када цитира старозаветна места цитира по том, а не по свом преводу јер је толико срастао са оним чувеног српског филолога.

– Даничићев превод је одличан, али век једног превода је према мишљењу стручњака око 20 година. Ту има много турцизама, употребе имперфекта, који ми данас не употребљавамо и замењујемо га перфектом. Једноставно, превод је застарео. Ипак, нешто од њега оставио сам и у свом преводу, пре свега имена личности и географских појмова. Иако је тачније превести Бетлехем и ја сам оставио Витлејем, као што је остао и назив једне старозаветне књиге Књига Исуса Навина, упркос томе што је то име лоше преведено и требало би да гласи Јошуа или Јехошуа – каже професор Милин.

Због чега је било потребно да прође више од 150 година да би Срби добили превод Старог завета са старојеврејског, за то према мишљењу професора Милина постоје бар два разлога: што има мало заљубљеника у старојеврејски и зато што се преводи не бодују, а сваком доценту и младом професору је потребан одређен број бодова како би напредовао у академској каријери. Коначно, поручује и да би Библију требало сви да прочитају од корица до корица барем једанпут. Независно од верских уверења или баш због њих.

– Стари завет је у верском погледу доста превазиђен код нас, али то је темељ на којем је настало хришћанство. Основа је Стари завет, а новозаветна јеванђеља су надградња. Тако је и код Јевреја: они јако поштују своју Тору (Стари завет), али су је надградили својим Талмудом. И муслимани поштују све личности Старог завета, али после тога имају Куран. Стари завет је, дакле, основа за три велике религије света и у сваком смислу је незаобилазан – наглашава професор др Драган Милин.

Нови завет на екавици

У новом издању Светог писма, чији је издавач Библијско друштво Србије, штампан је и Нови завет у преводу још једног некадашњег професора Православног богословског факултета, Емилијана Чарнића.

– Професор Чарнић је био мој професор Новог завета и био ми је ментор на докторском испиту. Он је завршио не само Богословски већ и Филозофски факултет, где је студирао класичну филологију. До дана данашњег највише волим његов превод Новог завета, који је једини на екавици. Српска црква, када издаје и Нови завет и Стари завет, издаје их на ијекавици и ја то подржавам и драго ми је и једно и друго јер тиме одржавамо јединство и са Бањалуком и са Цетињем, али преводом професора Чарнића и са Војводином, Шумадијом, Нишом… Сматрао сам да је најлогичније да уз мој превод Старог завета буде штампан његов Новог завета јер нас двојица говоримо најсличније – објашњава професор Милин.